{"id":338,"date":"2024-05-19T11:30:59","date_gmt":"2024-05-19T09:30:59","guid":{"rendered":"https:\/\/edu.prodesign387.com\/software\/?p=338"},"modified":"2024-05-20T16:30:26","modified_gmt":"2024-05-20T14:30:26","slug":"cas07-linux","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/edu.prodesign387.com\/software\/2024\/05\/19\/cas07-linux\/","title":{"rendered":"07. Linux"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Osnove o Linuxu<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Gdje se koristi Linux?<\/h3>

Koristi se koristi u raznim pametnim ure\u0111ajima, smartfonima, pametnim televizorima, u svemirskim letjelicama, automobilima, a obi\u010dno je i prvim izborom kao temeljni operacijski sustav na serverima. Stoga nema ba\u0161 nikakva razloga da ga se ne proba i kao primarni operacijski sustav na desktop ra\u010dunarima i laptopima.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kernel<\/strong><\/h3>

Ve\u0107ina pod terminom Linux smatra neku od brojnih dostupnih distribucija operacijskog sustava koji je temeljen na Linuxovom kernelu, a to je ono \u0161to Linux zapravo jest, jezgra sustava.<\/p>

Kernel je sredi\u0161nji dio operacijskog sustava koji povezuje hardver i aplikacije, a onda se oko njega gradi cjelokupni operacijski sistem sa svojim interfejsom, dodatnim aplikacijama i nekim karakteristi\u010dnim mogu\u0107nostima svojstvenim upravo distribucijama kojih je tokom vremena nastao pozama\u0161an broj, a koje udahnjuju vlastiti \u0161arm i funkcionalne mehanizme.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Distribucija (Distro)<\/h3>

…je operativni sistem nastao na Linux kernelu, te je dio velike UNIX familije. Budu\u0107i da se sa samim Linux kernelom ne bi se moglo napraviti puno toga, dodaje se grafi\u010dko su\u010delje (X-Windows, Wayland, Compiz), razni programi, alati i sl., \u010dime nastaje distribucija Linuxa.<\/p>

Distribucije se mogu nazvati i kompilacijama, jer su upravo to – kompilacije najrazli\u010ditijeg softvera, a tvore cjelokupan i funkcionalan operacijski sustav spreman za kori\u0161tenje na svim oblicima ra\u010dunara.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\u00a0<\/td>Debian<\/a><\/b>
Veteran u svijetu Linux distribucija poznat po stabilnosti i prilagodljivosti. Svojom striktnom filozofijom uklju\u010duje samo slobodan softver. Vrlo je popularan na serverima, ali i na ra\u010dunarima. Podr\u017eava ga ogromna zajednica, ali nije u potpunosti prilago\u0111en po\u010detnicima. Nudi veliki izbor grafi\u010dkih interfejsa.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table>
\u00a0<\/td>Fedora<\/a><\/b>
Popularna distribucija koju sponzorira Red Hat. Odlikuje se najnovijim softverom iz FLOSS svijeta \u0161to \u010desto dovodi do nestabilnosti, te uglavnom uklju\u010duje samo slobodan softver. Zbog svega navedenog ipak nije najbolji izbor za po\u010detnike. Nudi veliki izbor grafi\u010dkih interfejsa.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table>
\u00a0<\/td>Linux Mint<\/a><\/b>
Najpopularnija distribucija bazirana na Debianu i Ubuntuu, koja je jo\u0161 vi\u0161e prilago\u0111ena po\u010detnicima nego originalni Ubuntu jer uklju\u010duje i ostale aplikacije za koje je potrebna posebna licenca itd. Kompatibilan je s Ubuntuovim i Debianovim paketima. Razvija vlastita grafi\u010dka okru\u017eenja Cinnamon i MATE.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table>
\u00a0<\/td>OpenSUSE<\/a><\/b>
Slobodna distribucija iza koje stoji Novell. Pru\u017ea jedno od najkvalitetnijih izdanja KDE okru\u017eenja, a namijenjen je po\u010detnicima i naprednim korisnicima; upravljanje je centralizirano kroz grafi\u010dku aplikaciju YaST.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table>
\u00a0<\/td>Ubuntu<\/a><\/b>
Najra\u0161irenija distribucija i najzaslu\u017eniji za popularizaciju Linuxa. Baziran je na Debianu. Iako je prvenstveno namijenjen po\u010detnicima, koriste ga i iskusniji korisnici. Dolazi s grafi\u010dkim intefejsom Unity, ali postoje i slu\u017ebene verzije s ostalim su\u010deljima: Kubuntu (KDE), Xubuntu (XFCE), Lubuntu (LXDE) itd. Financiranje i razvoj podupire tvrtka Canonical.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Terminal (konzola)<\/h3>

U svim operativnim sistemima koje se temelje na UNIX-u, konzola (terminal) se upotrebljava u velikoj mjeri (u osnovi ne koristi se izvorna konzola, ve\u0107 shell – koji omogu\u0107ava interakciju korisnika sa konzolom).<\/p>

Ve\u0107ina distribucija Linux-a ima malo grafi\u010dkih alata koji se koriste za pode\u0161avanje i odr\u017eavanje sistema, tako da se veliki broj operacija mora vr\u0161iti iz konzole, jednostavnim uno\u0161enjem komandi preko tastature. Stoga, da bi uspje\u0161no mogli raditi na jednom Linux operativnom sistemu, svakako je potrebno dobro poznavati konzolu.<\/p>

Konzole ve\u0107ine operativnih sistema zasnovanih na UNIX-u koriste BASH shell (Bourne Again Shell).<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Desktop okru\u017eenja<\/h3>

Kada je u pitanju Linux, desktop okru\u017eenje je vrlo bitna stvar.<\/p>

Desktop okru\u017eenje \u010dini grafi\u010dko korisni\u010dko su\u010delje (GUI – Graphical User Interface) zajedno sa skupom aplikacija koje dobivate u svojoj distribuciji Linuxa.<\/p>

Ovo su neki od najpopularnijih desktop okru\u017eenja:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

GNOME (GNU Network Object Model Environment)<\/strong>:<\/p>

  • Filozofija<\/strong>: GNOME je desktop okru\u017eenje koje se fokusira na jednostavnost, intuitivni dizajn i korisni\u010dko iskustvo. Naglasak je na olak\u0161avanju rada korisnicima bez suvi\u0161nih kompleksnosti.<\/li>
  • Dizajn i korisni\u010dki interfejs<\/strong>: Ima moderni i elegantni dizajn s intuitivnim korisni\u010dkim interfejsom. Koristi GNOME Shell kao osnovni interfejs.<\/li><\/ul>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    KDE (K Desktop Environment)<\/strong>:<\/p>

    • Filozofija<\/strong>: KDE je desktop okru\u017eenje koje se fokusira na mo\u0107, fleksibilnost i bogatstvo funkcionalnosti. Nastoji pru\u017eiti korisnicima potpunu kontrolu nad svojim radnim okru\u017eenjem.<\/li>
    • Dizajn i korisni\u010dki interfejs<\/strong>: Ima modularnu arhitekturu i nudi razne komponente kao \u0161to su Plasma Workspace, KDE Applications i KDE Frameworks. Koristi Plasma Shell kao osnovni interfejs.<\/li>
    • Korisnici Windows OS \u0107e najvi\u0161e voljeti KDE zbog sli\u010dnosti ali i daleko ve\u0107e kontrole mnogih stvari u interfejsu.<\/li><\/ul>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
      \n\t\t\t\t
      \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
      \n\t\t\t\t
      \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

      Xfce<\/strong><\/p>

      • Filozofija<\/strong>: Xfce je desktop okru\u017eenje koje kombinira lahko\u0107u i brzinu s dovoljno funkcionalnosti. Cilj mu je biti resursno efikasan, \u0161to ga \u010dini odli\u010dnim izborom za starije ili slabije ra\u010dunare.<\/li>
      • Dizajn i korisni\u010dki interfejs<\/strong>: Ima jednostavan i \u010dist dizajn s fokusom na u\u010dinkovitost i brzinu. <\/li><\/ul>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
        \n\t\t\t\t
        \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

        Repozitorij
        <\/strong><\/h3>

        U Linuxu, repozitorij (eng. repository) je skladi\u0161te softvera koje sadr\u017ei kolekciju paketa koji se mogu instalirati, a\u017eurirati ili ukloniti sa sistema koriste\u0107i alat za upravljanje paketima. Repozitoriji se obi\u010dno nalaze na serverima koji su dostupni putem interneta, ali mogu biti postavljeni i lokalno.<\/p>

        Svaka distribucija ima svoje repozitorije. Isto tako mnogi ISP provajderi pru\u017eaju usluga hostanja repozitorija na svojim serverima i ta se usluga zove mirror.<\/strong><\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

        \n\t\t\t\t
        \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
        \n\t\t\t\t
        \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

        Instalacija aplikacija<\/strong><\/h3>

        Instaliranje aplikacija na Linuxu mo\u017ee se obaviti na nekoliko na\u010dina, u zavisnosti od distribucije koju koristite i \u017eeljenog na\u010dina instalacije. Evo nekoliko uobi\u010dajenih metoda:<\/p>

        1. Preko Package Manager-a<\/strong> (putem repozitorija)<\/p>

          • APT (Debian, Ubuntu, Linux Mint)<\/strong>: Koristite terminal i komandu sudo apt install ime_paketa<\/code> za instaliranje aplikacije. Npr., sudo apt install firefox<\/code> \u0107e instalirati Firefox browser.<\/p><\/li>

          • DNF (Fedora, CentOS, RHEL)<\/strong>: Koristite terminal i komandu sudo dnf install ime_paketa<\/code> za instalaciju aplikacije. Npr., sudo dnf install firefox<\/code> \u0107e instalirati Firefox browser.<\/p><\/li>

          • Pacman (Arch Linux)<\/strong>: Koristite terminal i komandu sudo pacman -S ime_paketa<\/code> za instaliranje aplikacije. Npr., sudo pacman -S firefox<\/code> \u0107e instalirati Firefox browser.<\/p><\/li><\/ul><\/li>

          • Preko Software Center-a<\/strong>:<\/p>

            • Ve\u0107ina Linux distribucija ima svoj Software Center, gde mo\u017eete pretra\u017eivati, pregledavati i instalirati aplikacije koriste\u0107i grafi\u010dki interfejs.<\/li><\/ul><\/li>

            • Preuzimanje i Instaliranje izvan repozitorija<\/strong>:<\/p>

              • Ponekad mo\u017eete preuzeti aplikaciju kao arhiviranu datoteku (npr. .tar.gz, .tar.xz) s web stranice developera. Nakon preuzimanja, dekompresujte arhivu i slijedite upute za instalaciju koje obi\u010dno dolaze s aplikacijom.<\/li><\/ul><\/li>

              • Koriste\u0107i Flatpak, Snap ili AppImage<\/strong>:<\/p>

                • Neke distribucije podr\u017eavaju univerzalne pakete kao \u0161to su Flatpak, Snap i AppImage. Ovi paketi omogu\u0107avaju instalaciju aplikacija nezavisno od distribucije.<\/p><\/li>

                • Za instalaciju Flatpak aplikacija koristite flatpak install ime_aplikacije<\/code>.<\/p><\/li>

                • Za instalaciju Snap aplikacija koristite sudo snap install ime_aplikacije<\/code>.<\/p><\/li>

                • Za instalaciju AppImage aplikacija preuzmite .AppImage datoteku, u\u010dinite je izvr\u0161ivom (chmod +x ime_aplikacije.AppImage<\/code>) i pokrenite je.<\/p><\/li><\/ul><\/li><\/ol>

                  Va\u017eno je napomenuti da je instaliranje aplikacija na Linuxu obi\u010dno bezbjedno, a softverski paketi su potpisani i provjereni od strane distribucija i zajednice, \u010dine\u0107i Linux ekosistem sigurnim i pouzdanim.<\/p>

                  Preporu\u010dujemo kori\u0161tenje slu\u017ebenih repozitorija i preporu\u010denih metoda instalacije kako biste imali najbolje iskustvo.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

                  \n\t\t\t\t
                  \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
                  \n\t\t\t\t
                  \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
                  \n\t\t\t\t
                  \n\t\t\t\t\t\t\t
                  \n\t\t\t
                  <\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
                  \n\t\t\t\t
                  \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

                  Package manager<\/strong><\/h3>

                  Package manager\u00a0 je alat koji olak\u0161ava instalaciju, updejtovanje, uklanjanje i upravljanje softverskim paketima na ra\u010dunarskom sistemu. Softverski paketi su arhivirane datoteke koje sadr\u017ee aplikacije, biblioteke, konfiguracije i druge komponente potrebne za funkcionalnost odre\u0111enog softvera.<\/p>

                  Osnovne funkcije package managera uklju\u010duju:<\/p>

                  1. Instalacija<\/strong>: Omogu\u0107ava korisnicima da lako instaliraju nove softverske pakete na svojim ra\u010dunarima. Paketi se preuzimaju s udaljenih repozitorija ili lokalnih izvora.<\/p><\/li>

                  2. Updejtovanje<\/strong>: Pru\u017ea mehanizam za a\u017euriranje postoje\u0107ih softverskih paketa na sistemu na najnovije dostupne verzije.<\/p><\/li>

                  3. Uklanjanje<\/strong>: Omogu\u0107ava korisnicima da deinstaliraju softverske pakete s ra\u010dunara, uklanjaju\u0107i ih zajedno sa svim zavisnostima koje vi\u0161e nisu potrebne.<\/p><\/li>

                  4. Upravljanje zavisnostima (dependency)<\/strong>: Automatski upravlja zavisnostima softverskih paketa, obezbe\u0111uju\u0107i da se svi potrebni paketi instaliraju i a\u017euriraju kako bi se obezbjedio ispravan rad aplikacija.<\/p><\/li>

                  5. Pretraga i pregledavanje<\/strong>: Omogu\u0107ava korisnicima da pretra\u017euju dostupne pakete, dobijaju informacije o paketima (opis, verzija, autor, licenca itd.) i saznaju koji su paketi instalirani na sistemu.<\/p><\/li>

                  6. Sigurnost<\/strong>: Pru\u017ea mehanizme za provjeru i potvrdu integriteta paketa kako bi se osiguralo da su paketi autenti\u010dni i bezbjedni za instalaciju.<\/p><\/li><\/ol>

                    Primjeri popularnih package managera u Linux okru\u017eenjima uklju\u010duju:<\/p>

                    • APT (Advanced Package Tool)<\/strong>: Koristi se u Debian-based distribucijama kao \u0161to su Ubuntu, Debian, Linux Mint.<\/p><\/li>

                    • DNF (Dandified YUM)<\/strong>: Koristi se u Fedora, CentOS, RHEL i drugim distribucijama koje koriste RPM pakete.<\/p><\/li>

                    • Pacman<\/strong>: Koristi se u Arch Linux distribuciji.<\/p><\/li>

                    • zypper<\/strong>: Koristi se u openSUSE distribuciji.<\/p><\/li><\/ul>

                      Svaka distribucija ima svoj specifi\u010dan package manager i sistem za upravljanje paketima prilago\u0111en njenim potrebama i standardima. Package manageri olak\u0161avaju odr\u017eavanje i upravljanje softverom na ra\u010dunarima i doprinose boljem iskustvu korisnika.<\/p><\/div><\/div><\/div>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

                      \n\t\t\t\t
                      \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
                      \n\t\t\t\t
                      \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

                      Kurs o Linux operativnom sistemu za po\u010detnike
                      <\/strong><\/h3>

                      \u2328\ufe0f <\/span>Intro
                      <\/span><\/span>\u2328\ufe0f I<\/span>nstall Linux
                      \u2328\ufe0f <\/span>Desktop Environment
                      \u2328\ufe0f <\/span>Terminal
                      \u2328\ufe0f <\/span>Working with Directories
                      \u2328\ufe0f <\/span>Working with Files
                      \u2328\ufe0f <\/span>Working with File Content
                      \u2328\ufe0f <\/span>Linux File Structure
                      \u2328\ufe0f System Information
                      \u2328\ufe0f <\/span>Networking
                      \u2328\ufe0f <\/span>Linux Package Manager
                      \u2328\ufe0f <\/span>Text Editor <\/span>
                      <\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

                      \n\t\t\t\t
                      \n\t\t\t\t\t\t\t
                      \n\t\t\t
                      <\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
                      \n\t\t\t\t
                      \n\t\t\t\t\t\t\t
                      \n\t\t\t
                      <\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
                      \n\t\t\t\t\t\t
                      \n\t\t\t\t\t
                      \n\t\t\t
                      \n\t\t\t\t\t\t
                      \n\t\t\t\t
                      \n\t\t\t\t\t

                      Instalacija<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
                      \n\t\t\t\t
                      \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

                      Video je snimljen prije 5 godina. Jedino \u0161to nije aktuelno su cijene SSD-ova ali je sve ostalo isto.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

                      \n\t\t\t\t
                      \n\t\t\t\t\t\t\t
                      \n\t\t\t
                      <\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
                      \n\t\t\t\t
                      \n\t\t\t\t\t\t\t
                      \n\t\t\t
                      <\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
                      \n\t\t\t\t
                      \n\t\t\t\t\t

                      Vje\u017eba #7<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
                      \n\t\t\t\t
                      \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
                      1. Instalirati programe putem package managera:
                        • Transmission (Torrent klijent) .<\/li>
                        • Google Chrome<\/li>
                        • Brave<\/li>
                        • Libre Office<\/li><\/ul><\/li><\/ol>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

                          Linux LiveCD
                          \nInstalacija Linux Mint
                          \nGRUB
                          \nInstalacija aplikacija<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":341,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-338","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/edu.prodesign387.com\/software\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/338","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/edu.prodesign387.com\/software\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/edu.prodesign387.com\/software\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/edu.prodesign387.com\/software\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/edu.prodesign387.com\/software\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=338"}],"version-history":[{"count":48,"href":"https:\/\/edu.prodesign387.com\/software\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/338\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1366,"href":"https:\/\/edu.prodesign387.com\/software\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/338\/revisions\/1366"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/edu.prodesign387.com\/software\/wp-json\/wp\/v2\/media\/341"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/edu.prodesign387.com\/software\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=338"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/edu.prodesign387.com\/software\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=338"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/edu.prodesign387.com\/software\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=338"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}